Трагична српска прича иза „Љубавних брава“

Постављање локота на мостове има срчану причу о пореклу.

Фран Лабусцхагне / © Културно путовање

Јохн Виллиам Биллс.

Мостови се широм света труде да стану под тежину стотина (понекад и хиљада) карата. Није јасно да ли је то челик или романтика оно што узрокује напор, али феномен љубавног закључавања је добро и истински преузео. Многи приписују почетке ове залуђености традиционално романтичним градовима попут Париза, али шта ако вам кажемо да је традиција започела у малом српском граду, из пепела негиране љубави?

Град је била Врњачка Бања, а година 1914. Европа се замарала на ивици свеопћег сукоба, а младићи широм Балкана били су суочени са изгледом да буду послати да се боре до смрти у безнадној битци. Један такав дечак био је војник по имену Реља, и као и многи други, имао је додатни разлог да жели да остане код куће. То је био романтика, а у овом случају романса је добила име Нада.

Нада и Реља били су нераздвојни, као и многи млади љубавници. Ни једно ни друго није сумњало у искреност њихове љубави, и као такви брзо су се обавезали једни другима за живот. Брзо су се заручили, сновима о породицама и вечној љубави ближим него икад. Међутим, живот је окрутна љубавница, а утицај метка Гаврила Принципа осетио се широм света. Аустрија је објавила рат Србији, а Реља није имао другог избора него да обуче униформу и брани своју земљу.

Нада је била сломљена, али је у свом срцу веровала да ће Реља преживети рат и да могу да наставе одакле су стали. Оно што Нада није узела у обзир јесте да су мушкарци апсолутно најгори. Реља се никад није вратио у Врњачку Бању, заљубио се у девојку на Крфу док је био на фронту. Нада је била сломљена од срца, па је пала у тугу од које се никад није опоравила. Учитељица је умрла млада и сама, наводно сломљеног срца, што је још један трагичан крај приче о младој љубави.

Фран Лабусцхагне / © Културно путовање

Остале девојке у граду биле су разумљиво узнемирене таквим обратом догађаја, и оне су се брзо преселиле да осигурају своју романтичну будућност. Жене Врњачке Бање масовно су купиле катанац након што су на бравама брзо написале своја имена и имена својих заручника прије него су их причврстиле на мост на којем су се Нада и Реља састајале. Кључеви су бачени у реку, обезбеђујући живот верности. Пхев!

Прича о Нади и Рељи била је у великој мери заборављена све док је српска песница Десанка Максимовић није оживела у својој песми Молитва за љубав. Овог пута прича се запалила и млади љубавници широм града почели су да вежу катанце за оно што је убрзо постало Мост љубави, или 'Мост љубави'.

Градови широм света почели су копирати традицију, али места попут Париза, Барселоне и осталих, на крају ће бити приморана да одвоје браве како би сачували мостове, започињући процес изнова. Јужна Србија је, међутим, земља празновјерја, а браве никада нису уклоњене са Моста љубави. У Врњачкој Бањи постоји више од 15 мостова, али не можете погрешити онај који је освојио срца мушкараца и жена широм света.

Да ли је прича о Нади и Рељи тачна? Да ли то мора бити? Први светски рат био је грозан сукоб који је зауставио трагично потпуно заустављање романтике многих младих љубавника широм света, а очај оних који су заостали била је врло стварна ствар. Ликови ове приче могу бити измишљени, али нематеријално обожавање није. Многи могу погледати према тренду љубавног закључавања, али романтика је преживела векове цинизма већ. Мало више неће наштетити.

Врњачка Бања је у целом региону позната као велики бањски град, где се уморни лече пред следећу рунду посла. Прича о кући европске романтике је мање позната, али прича о Нади и Рељи живеће још много година.

Изворно објављен на тхецултуретрип.цом.