Шта сам научио живећи у Србији

Живот у балканској земљи најбоље је описано као јединствено искуство.

Београд | © Владимир Ненезић / Схуттерстоцк

Јохн Виллиам Биллс.

Моја љубавна веза са Србијом није баш најбоље започела. Моја прва посета била је осуђена од самог почетка, јер је то било на крају путовања, када су средства недостајала. Мој други покушај није био много бољи када су немири избили широм Београда након Параде поноса 2010. Међутим, људи у земљи полако су ме обузимали и убрзо сам утврдио да ми је бивша Југословенска Република најдраже место, хтео то да будем или не. Живот у овој земљи отворио ми је очи на многе ствари, неке добре, неке лоше, неке мутне.

Србија је, као и многе друге државе на Балкану, помало позната због своје опседнутости бирократијом. За прављење послова у Србији потребно је време, у оној мери која би могла бити највећа замена на целој веб страници. Провео сам више времена у редовима у Београду него што сам икада желео, чекајући свој ред само да будем обавештен да морам да кренем на други ред. Забавно? Апсолутно не.

Али стрпљење је нешто што сви ми морамо научити како постајемо старији. Неће вам све бити достављено на тањиру, а понекад морамо мало причекати прије него што дође наш ред. Те тренутке не треба губити, а време проведено у балканским редовима било ми је одлично јер ми је помогло да се помирим с досадом. Понекад је потпуно у реду да ствари трају годинама.

Срби су друштвене животиње, а Београд је посебно познат по свом ноћном животу. Живео сам у Дорћолу, једном од најстаријих квартова у граду и оном пуном преломног места са кафићима, баровима и остало. Моја најбоља сећања у овој земљи уследила су док сам седео за столовима са пријатељима, пивом у руци и дубоко расправљао.

Вредност таквих друштвених прилика не може се преувеличати. Један старац у Београду једном ми је рекао да је „живот тежак, али милостиво кратак“, и зато, увек има времена за још једно пиће са људима које волите. Не бих ишао тако далеко да бих рекао да можете спавати кад сте мртви, али људи су драгоцени.

Медуза је једно од наших омиљених места у граду | © Медуза / Фацебоок

Британија је позната по својој склоности да се туче око грма, тако да је пресељење у Србију у том погледу било нешто ударно у бутни део. Срби се не туку око грма; уместо тога, косили су грм у налету уверења и ватре. Ако нешто мислите, имајте црева да стојите иза својих веровања.

Ова се карактеристика понекад може побркати са непристојношћу, али чешће од тога потиче из неразумевања и језичких питања. Срби имају дивну тенденцију да на пика гледају као на пик. На крају крајева, зашто се мучити да кажеш нешто у шта не верујеш?

Срби никада не могу бити оптужени за недостатак страсти. Често описан као поносан народ, тај придев се не приближава чистом ентузијазму који народ Србије поседује због ствари које воле. Често сам се наилазио на питања од значаја, само да би их српски пријатељи с великим ентузијазмом и узбуђењем избацили из воде.

У Србији има доста апатије, као и било где другде на планети. Али, кад је Србе нешто заинтересовано, они му дају све. Толико бисмо више урадили да имамо исти ентузијазам.

Тешко је пропустити цркву Светог Саве у Београду | © Ненад Дедомацки / Схуттерстоцк

За време мог живота у Београду, започео је рад на контроверзном пројекту Белграде Ватерфронт. Финансијске нерегуларности и прање новца који су повезани са пројектом разљутили су Србе широм града, а није било много пре избијања протеста. Протести су увек били мирни, јер су Београђани изашли на улице како би јасно ставили до знања да нису баш задовољни развојем.

Већина Срба је признала да протести вероватно неће ништа променити, јер корупција у држави иде дубоко. Поанта ипак није била у заустављању градње; било је да се осигура да људи нису само тихо ушли у ноћ. Врло је лако бити љут на политичке ситуације, али свеједно је важно изаћи на улицу и то обилно чистити.

Протести против контроверзног пројекта Београд на води | © Не Давимо Београд / Фацебоок

Важно је да се најбоље извучете из било које ситуације која се налази пред вама. Док сам живео у Србији, видео сам много сјајних примера како се људи ругају руком, само да би направили гравитацију од очајних гранула. Годинама и годинама Цхиллтон је био један од најпоштованијих хостела у граду. Експлозија у јефтиним приватним изнајмљивањима покренула је посао, а хостел је био присиљен да се затвори. Момци који управљају хостелом одлучили су га претворити у бар, а Цхиллтон Бифе је од тада уживао у успеху.

А онда је ту и цела Цетињска појава. Претходно поменути пројекат Београдске риве десетковао је округ Савамала, остављајући отвор у руци на алтернативној сцени ноћног живота у граду. Многи неустрашиви предузетници изнајмљивали су напуштене парцеле у старој пивници на Цетињској и рођен је нови центар за ноћни живот.

Понекад ће вам живот дати лимуне, па ћете можда морати да станете у ред дуго времена пре него што се ослободите цитрусних доброта. Стога је на вама да нађете шећер и воду или текилу и сол и волите те лимуне као да су они живот. Немојте се лагати да су ишта друго осим лимуна (будите сигурни да будете јасни да нисте лимун због лимуна), али учините све што можете како бисте постигли најфинији лимун.

Изворно објављен на тхецултуретрип.цом.